Извештај о раду Кола
Да бисте ово лакше разумели, ваљало би да прво прочитате текст "Искуство: Ја - Коло", јер је ово некако и као наставак и као илустрација.
Да бисте ово лакше разумели, ваљало би да прво прочитате текст "Искуство: Ја - Коло", јер је ово некако и као наставак и као илустрација.
Кад сам маја 2002. поднела оставку на место директора "Кола", министар Бранислав Лечић је тражио од мене да напишем шта је урађено током годину дана мог управљања "Колом". Ево како је гласио извештај:
МИНИСТАРСТВО КУЛТУРЕ
РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
За Г-ДИНА МИНИСТРА
Бранислава Лечића, лично
Поштовани господине министре,
шаљем Вам извештај о раду у КОЛУ у протеклих годину дана:
Правни послови:
1. КОЛО није имало адекватну регистрацију код Привредног суда, те првих месец и по дана по постављењу нисам могла да се региструјем као директор.
Урађена је регистрација КОЛА
2. КОЛО није имало важећу шифру делатности код Савезног завода за статистику
Урађена је ваљана промена шифра делатности
3. КОЛО није имало Статут (!)
Урађен је Статут који је одобрило Министарство културе, а усвојио га је УО КОЛА
4. КОЛО није имало Правилник о рачуноводству
Урађен је правилник о књиговодству у складу са законом. Финансијско стање затечено у КОЛУ биће наведено у одељку о Финасијама
5. КОЛО није имало Правилник о систематизацији
5.1. Урађен је један Правилник, али га није прихватила начелница Правне службе Министарства културе Нада Обрадовић, са образложењем да треба сачекати нови закон. Нови Закон о раду није примарни закон за рад КОЛА. КОЛО је званично тражило од Министарства за рад информацију који закон се односи на КОЛО и после неколико месеци добило писмени одговор да КОЛО треба да ради по Закону о раду у државним органима.
5.2. Да би се урадила категоризација извођача, како би могла да буде урађена систематизација, прво што сам урадила била је контролна аудиција са најеминентнијим стручњацима у земљи, као члановима комисије. Процењиван је само потенцијал Ансамбла, како би се урадила категоризација која је предвиђена Уредбом о платама. (То је врло битно као објективан критеријум за она времена кад ће сви ансамбли бити под уговорима на одређено време од 1 до 4 године и када психолошки много значи да ли је уметничке квалитете процењивао један човек, управник, на пример, или 10-15 стручњака. У КОЛУ је тај прелаз већ учињен и то пре годину дана.)
5.3. Да би се урадио ваљани правилник о систематизацији радних места, према усменом објашњењу у републичком Министарству за рад и соијална питања, као и у ПИО фонду, потребно је тумачење Министарства за културу да ли то Министарство признаје играче КОЛА као балетске играче. Будући да се играчи КОЛА школују у школи "Лујо Давичо", да примају плате према Уредби владе републике Србије од 19. јула 2001. године као балетски играчи, и на основу процене тежине посла у КОЛУ, који су заједно урадили стручњаци ПИО фонда и Института заштите на раду из Ниша (који је ангажован од стране ПИО фонда, на мој захтев), нема правних сметњи да Министарство културе да такво тумачење. Овај мој предлог стоји у Министарству културе дуго, јер се чекало на избор новог Секретара Министарства. Тек када се да ово тумачење, може да се уради ваљана систематизација. И оно што је важније, прихватањем налаза Института који је процењивао тежину посла, играчи КОЛА би добили:
5.2.1. бенифицирани стаж 18 месеци за годину дана (сад имају 15/12)
5.2.2. на тај начин би одмах могли да оду у пензију људи који годинама нису на сцени
5.2.3. за новац који Министарство за културу издваја за ове људе могли би да се ангажују стручњаци за рад у КОЛУ. Коло данас нема ни једну стручну службу, сем финансијске у којој су запослена два радника. Нема запослену ни спремачицу, него ангажује по уговору. А уговори могу са једним радником да се склопе највише до 3 месеца у једној календарској години. Ко ће да чисти целе године? А где је ту служба маркетинга, документалистике, етно и етномузиколошких припрема за концерте? Нису то службе, то је по један човек, али шта вреди, кад не можете да их примите, јер вам заузимају места они који годинама не раде. То је главна кочница за рад у КОЛУ. Поред простора, наравно.
6. КОЛО није имало правилник о противпожарној заштити,.
Урађен је тај правилник и сви запослени су прошли кроз обуку коју је организовао МУП Србије. Тренутно један запослени иде на обуку од 6 месеци, јер тако мора по закону. Пријавили нас из “Браће Стаменковић” да то немамо, па сад, ето, имамо.
7. КОЛО није имало Правилник о архивирању грађе, па је добило решење од Архива Србије да све то доведе у ред.
КОЛО је ангажовало стручњаке из Архива Југославије и Србије, и платило их, без потраживања новца од Министарства, да уреде комплетну документацију КОЛА која је била на тавану. Данас КОЛО има по закону уређену:
7.1. Пасивну и активну архиву (то значи да води деловодни протокол, има архивску књигу, да заводи и разврстава предмете. То све КОЛО није имало кад сам дошла).
7.2. КОЛО има видеотеку. Преснимљени су сви снимљени материјали које смо могли да нађемо. Чак и прве снимке КОЛА Жоржа Скригина.
7.3 КОЛО има аудио записе пренете на ЦД са старих трака које су се вукле по тавану и сад су, ето, спашени.
7.4 КОЛО данас има све трајне радио снимке на ЦД-у. Тога није било до јануара ове године.
7.5 Коло сада има пописане све кореографије које су се икад играле у КОЛУ. Тога није било. То је све реконструисано.
7.6. КОЛО има пописан и расписан сав активни нотни материјал. Пасивни још чека, закључан и обезбеђен. Мора да се ангажује стручњак да то среди. Дотле нисмо стигли.
8. КОЛО није имало Правилник о заштити здравља запослених, а било је дужно да то има, јер запослени имају бенифицирани стаж. Данас КОЛО једино у овој земљи, у култури наравно, има налаз релевантне институције (Институт из Ниша) о следећем:
8.1. о обавези редовних периодичних прегледа играча и како треба играч да буде здрав да би се професионално бавио овим послом; То од сада Министарство мора редовно да плаћа.
8.2. о обавези Министарства да додатно надокнађује исхрану према категорији играча (све то пише како и колико, али ја то нисам имала коме да презентујем, нико са мном о томе није хтео да разговара у Министарству док не дође нови Секретар)
8.3. о обавези Министарства да сваке године плати рехабилитацију запосленим играчима, јер им се тежина посла налази на листи најтежих, на другом месту, одмах иза кесонаца (а испред рудара, па тек онда дођу сви остали. Тако су ми бар објаснили стручњаци из Института. А њих је ангажовао ПИО фонд о свом трошку)
(Овај модел бриге о здрављу играча је користан и за Народно, као и свако друго позориште где има балета, а и обавезан је по закону. Једино што нико о томе није до сада водио рачуна. Било би добро на једном заједничком састанку са управницма позоришта презентовати ове налазе Института, јер је огроман искорак у организацији рада у области сценске делатности. Тако до сада није рађено. То мора да се унесе и нови закон о позоришту)
9. КОЛО није имало решења о раду запослени на неодређено време, нити су се запосленима издавале обрачунске листе.
У КОЛУ су се делиле плате пре мог доласка тако што се цела маса новца добијена од Министарства за културу делила према непостојећим критеријумима, па су млади играчи добијали плате као приправници са умањењем од 30%. То је трајало годинама, као да се може бити приправник годинама, а група људи је примала плате колико је хтела. Новица Антић ме је, још прошле године, послао у Финансијску полицију, где су ми рекли да уколико ти млади играчи туже КОЛО, Министарство би морало да им надокнади заосталу исплату, а оно, Министарство, толики новац вероватно у том тренутку нема, тако да је најбоље не потезати поступак код финансијске полиције тада, него прекинути са тим и почети са радом како треба, па касније поднети кривичне тужбе код других надлежних органа. Ако се томе додају и “мртве душе” које у КОЛУ нису биле запослене, а новац се делио на овај начин како сам описала, онда се може замислити шта сам ја све преживела док то нисам довела у ред. То су биле претње телефоном, завртање руку, отворене претње пријављене МУП-у који није реаговао, увреде најразличитијег типа (“Она је сатаниста, нема школе, лечила се у “Лази Лазаревићу”, баје тамјаном, она је прљава, јури младе мушкарце итд. Рад у сали је прекидан, млади играчи су редовно тровани дезинформацијама о раду директора, правила се помутња, а ја сам ћутала, трпела, плакала због физичког насиља које сам трпела, док све то нисам довела у ред. Сама сам обрачунавала плате, чекала колима благајницу испред ЗОП-а и враћала је у КОЛО као у криминалистичком филму. Зато сте ме гледали уплакану, уморну и тешку.).
10. КОЛО нема уговор о коришћењу простора и стално је изложено милости и немилости управи “Браће Стаменковић”
КОЛО је тражило да се питање простора регулише. Добило је званичан акт од Скупштине града да то не може да се учини у овом тренутку, јер траје судски процес између Скупштине града и НУ “Браћа Стаменковић” већ 10 година. КОЛО о томе није имало никакву документацију. Сад има комплетну (а и то је требало наћи (!).Од КОЛА ту ништа не зависи. КОЛО само трпи последице, јер је “Браћа Стаменковић” укидао грејање, воду и струју кад год је хтело од КОЛА да узме више пара, без аргумената, тако да смо радили у хладном, а преко зиме сам дала играчима мањи распуст, јер није могло да се ради од хладноће. Прозор моје канцеларије је био окован ледом, буквално. Наручила сам експертизу код Удружења енергетичара Србије и кад су они написали да нам “Браћа Стаменковић вишеструко наплаћује грејање, умирили су се. То није никакво трајно решење. Али, ето, предузета је и та правна радња)
11. Примила сам у стални радни однос све који су заслуживали, а који су годинама трепели због свог незаштићеног положаја. Закон о раду у државним органа предвиђа контролу рада на свака три месеца, па им стални радни однос ништа не значи ако не буду добро радили. Тога се они плаше.
При свему овоме ваља имати на уму да нисам затекла правника у КОЛУ кад сам дошла, да нисам могла да се упишем код суда као директор, па тиме нисам могла ни да депонујем потпис и ангажујем неког правника са стране и нисам имала Управни одбор. Била сам сама самцијата и све је то доведено у ред.
Финансије КОЛА
11. КОЛО није имало процењену имовину. Чак ни евидентирану! КОЛО није водило материјално књиговодство, а има имовину, за мене непроцењиве вредности, јер КОЛО игра у оригиналним ношњама
Урађен је ванредни и редовни попис. Формирана је комисија за процену и уведено је материјално књиговодство, са улазом и излазом, уведен је и систем реверса.
12. КОЛО је давало у пазакуп просторије (салу) трећим лицима и није евдентирало улаз и излаз пара
То је укинуто.
13. КОЛО је имало Дечји и Омладински студио. Новац се није адекватно евидентирао.
Омладински студио је укинут зато што је КОЛО морало да да на коришћење велику салу КУД “Ђока Павловић” увече, а КУД “Ђока Павловић” пет пута недељно пре подне давао КОЛУ малу салу, како би КОЛО вежбало истовремено у две сале. Плус је уступило КОЛУ једну музичку просторију за певање. Практично је једино КУД “Ђока Павловић имао разумевање за муке које КОЛО има са простором. (За Министарство културе је интересантан податак да КУД “Ђока Павловић плаћа закуп просторија око 130.000 месечно. Та чињеница јако много говори о функцији овог “народног универзитета”)
Иначе тај укинути Омладински студио није био ни довољно дефинисан, нити је имао довољан број играча и није био исплатив. То не значи да га не треба осмислити, али не у овим просторним околностима. Док је трајао, уведен је ред у финасијама везаним и за Дечји студио и за Омладински ансамбл. Да тада се није знало где се новац трошио, а уплаћиван је у кешу.
14. КОЛО нема приходе од сопствене зараде, јер нема сталну сцену.
14.1. На сатанку са Александром Јовићевић договорено је да КОЛО пронађе адекватну салу за перманентно приказивање концерата док не буде имало своју зграду. Планирала сам да се од септембра то и догоди.
14.2 КОЛО није добило од Министарства културе сагласност за измену Статута којом је била предвиђена додатна делатност прављења и продавања аудио и видео материјала, као и израду и изнајмљивање играчких костима. Писмено је о томе обавештено. Ја то не разумем. Како ће се прећи на тржишне услове рада у култури, ако се спутава самофинасирање? Ја сам овог месеца примила 15.000 динара плату, а имала сам 9.000 када сам дошла. Могла сам да зарадим и за себе и КОЛО, да ми је то омогућено. КОЛО може страшно да заради, али му се морају омогућити правне и просторне претпоставке. А кад заради, онда може и да плати кадрове, да прави програме, да пропагира традиционалну културу. Овако, не може ни да се прехрани, а камо ли да се развија.
15. КОЛО је имало примитивно књиговодство, ручно, непотпуно
Данас КОЛО има компјутерски програм за вођење књиговодства. Раднице и финансијској служби се полако обучавају и то ће све бити у реду. Било је страшно што КОЛУ није имао ко да уради завршни рачун, па је једва нађена агенција која је за ситне паре, видећи у каквим смо недаћама, то урадила за КОЛО. Што би се рекло, како да радиш кад немаш с ким и немаш чим.
16. КОЛО је почело да продаје своје концерте и покрива само трошкове извођења. Још увек нема зараду.
17. КОЛО још увек прима дотације за “мртве душе” од Министарства за културу, али их не троши. Тако да на рачуну има јако много пара, али не сме ненаменски да их троши. Ваљало би их, уз сагласност Министарства за финансије, пренаименовати. КОЛУ је тако потребан новац, а он стоји на рачуну заробљен. О томе је разговарано на састану са Г-ђом Јовићевић са члановима Управног одбора КОЛА и то треба разрешавати.
Маркетинг
17. КОЛО то уопште нема. Није интересантно за медије. Нико неће, од људи који би могли да подрже КОЛО, да дође на концерте. Направљена је нова папирна коренспонденцијска колекција КОЛА. Није све одштампано, јер није било пара, али ће бити, јер је пола урађено. Све има своје време. КОЛОве касете се продају свуда по свету без икакве надокнаде КОЛУ. Чекала сам прво да се постави нови директор ПГП РТС, а онда су ме припреме за Аустралију одвојила од тог посла. КОЛО нема добре фотографије, проспекте. То тек треба да се ради. Али није било ни програма. Шта да се слика? Није било ни пара. Недостаје служба за маркетинг. Све смо сами радили. Зато ми је било потребно да ови стари оду у пензију, да направим тим од младих људи који ће да воде кућу. А то се отегло.
Технички услови
18 КОЛО нема адекватне просторије
Ту мора држава да помогне КОЛУ.
19. Постојеће просторије је КОЛО
19.1. окречило
19.2 увело уземљење да људи не изгину у купатилу
19.3. опремило противпожарним апаратима
19.4 набавило намештај. КОЛО није имало столице! Видели сте. Сад не бисте препознали КОЛО. У купатилу има тепиха, мало, али ето да не стоје боси. Знате колико је потрошено пара за намештај за цело КОЛО? Око 90.000 динара или 3.000 ДМ у оно време. За цело КОЛО. То је требало наћи.
19.5 уређене су гардеробе. Све стоји као под конац и блиста..
20. КОЛО нема возило (а живи од транспорта, јер нема салу).
Користи се такси, изнајмљују се камиони, аутобуси и то је највећа ставака у трошковима
21. Купљени су видео и ЦД плејер
Играчи су наизменично доносили од куће видео апарат, па кад су се посвађали, купила сам од првих пара неку шклопоцију, тек да има.
22. КОЛО има (пра)стари тонски и светлосни парк. То КОЛУ треба зато што путује, а ситуација у Србији, што се тога тиче, рђава.
22. Купљена је опрема за играче:
22.1 тренерке, мајице, пешкири, лежаљке за партерске вежбе
22.2 купљена је комплетна шминка. До сада су играчи користили своју приватну шминку. Нешто је добијено и од спонзора
22.3 неке играчке ципелице су поправљене. Треба да се купе нове, јер се ове распадају, а у њима се игра и у сали и на сцени (Призрен и Врање, на пример)
23. Купљена је опрема за оркестар:
23.1. све жице и то два пута годишње
23.2 оправљено виолончело (кобилица)
24.3. направљена је пресвлака за контрабас (то је баш било скупо)
24.4 направљена је нова кутија за гитару
24.5 направљени су нови пултови за ноте (15 комада)
24.6 направљене су фацикле за ноте за сваког музичара
24.7 сређена је нототека, како су чланови оркестра тражили
Шта фали?
Костими за оркестар. Људи користе своје приватне ствари на сцени. И простор. Видели сте где раде.
24. Најважније!
24.1 Први пут у историји КОЛА сви костими су очишћени новом сувом тенологијом и заштићени су од пропадања до последње туфне. За то су купљени конци, материјали, офингери, кесе, торбице, трачице, цветови, класје. Поправљена је машина за шивење. Купљена је пегла. Све то КОЛО није имало.
24.2. набављени су неки оригинални делови ношње
24.3. набављен је накит.
24.4. оправљени су опанци, ко зна колико! Све је то било шупље и подерано.
Да ли је КОЛО за све ово тражило паре од Министарства? Не. Није било потребе. Пословало се домаћински. Није се више крало. Зато не ваља директор КОЛА! Урадити комплетну реконструкцију костима без динара дотација, за мене је нормална појава поштеног рада.
Цео Ансамбл је прошао кроз лекарске прегледе (12 специјалистичких прегледа), али није могла да се оцени радна способност, јер КОЛО није имало правилник о томе. Сад има, платило је, па је урађен. Такође није било потребе да Министарство за то издваја новац.
Програм
25. ПЕТ ПРЕМИЈЕРА и један затечени програм:
25.1.Вински програм (погледајте касету) Наручни програм из Сремских Карловаца, а продат је још Смедереву, Вршцу, Александровцу. Министарство је платило за извођење тог програма у Босилеграду
25.2.Солунски програм (Спектакл у Сава центру какав Београд није видео. КОЛО је играло, певало и – глумело. Погледајте касету) За тај програм је урађено 20 (!) нових аранжмана и композиција уз материјал из САНУ, са 130 извођача (учествовала су и деца и глумци и професори музичких школа и солисти других хорова)
26.3. Путовање (сценско уобличење програма КОЛА спремано за Аустралију);
26 4. Класичн програм (Можда би то неко рекао да није премијера, али кад сам дошла у КОЛО, стил је до те мере био упропашћен, а ансамбл тако неуигран и немотивисан да сам ангажовала на 7 месеци професорку Балетске школе Лујо Давичо Г-ћу Светлану Слијепчевић да их доведе у ред и Г-дина Михајла Кузмановића да ми помогне око тих уметничких програма) Кад су им се уговори завршили, предали су ансамбл новом младом шефу играча. Сад могу мирне душе да Вам кажем да је то један светски ансамбл. Гледала сам у Аустралији чудо невиђено. То је ансамбл у рангу Ривер Денса. Најбоље је да се уверите сами.
26.5 Дечји концерт. То уопште нећу да описујем, јер је то најдрагоценије у КОЛУ
26.6 Одјеци векова (затечни програм камерног типа са потпуно новим приступом, чак би се могло рећи и храбрим, на тему најизворнијег певачког и музичког израза, са групом певача. Сценски је то врло слабо, јер овакво трагалаштво раније није подржавано, а сад је било запостављано због наручиваних програма. Али је извођено: неколико пута у Етнографском музеју и у Кањижи, од новца који је преостао од Босилеграда)
27. Снимљен је ЦД са Винским програмом и дечјим духовним песмама из 13 и 14 века.
(Дечји студио је распродан. Нема више ко га не тражи, само што се то не зна и то највећој мери плаћају и подржавају родитељи. Коло само омогући једном годишње Коларац за јавни час и то је све. Заиста је то највредније у КОЛУ, јер без деце и континуитета који они одржавају нема традиције, нема ко да пренесе. Посебан извештај треба направити где су све наша деца наступала)
28. Направљена је турнеја по Србији ( Кучево, Неготин, Зајечар, Пирот, Крушевац, Трстеник, Чачак)
29. Направљена је интерконтинентална турнеја (Аустралија)
30. КОЛО је дочекало и било домаћин:
30. 1. Управи бугарског државног ансамбла “Филип Кутев”
30. 2. Управи македонског државног ансамбла “Танец”
30. 3. Целом грчком ансамблу "Дора Страту" КОЛО је приредило вечеру (за 94 људи). Све то без пара из Министарства културе, а са позивима на сарадњу.
Све то без икаквих посебних дотација из Министарства.
Шта у КОЛУ не ваља?
1. Увођење реда, јер то некима није одговарало. Паре су се наменски трошиле и ником није било загарантовано радно место.
2. Даље, није ваљала моја усамљеност у том настојању, моја блага и упорна природа.
3. Нису ваљале претње, увреде, крађе (3 мобилна телефона, на пр. из мушке гардеробе), физичко насиље, на које је МУП остао нем.
4. Не ваља ниска школска структура и амбиција неких Колаша. Не можете ви да објасните једном електро-заваривачу да не може да буде директор маткетинга. Значи – фали тим, а за то је потребно да се КОЛО ослободи нерадника. То је оно чега се они сада боје. Шта мислите зашто су петицију потписала деца коју сам примила на аудицији у јануару? Зар мислите да они мене знају и могу да оцене мој рад? Зар мислите да они знају за ово што сам Вам написала? Не знају, наравно. Да ли су они под притисом ових старих који смењују све директоре редом? Позовите на разговор Милета Поповића и Богданку Ђурић, претходне директоре КОЛА, па ћете чути за њихову муку са истим људима из КОЛА. У КОЛУ је манир да се блате директори, да се узнемиравају ноћу телефоном, да им се прети. То је већ пети пут опробан сценарио. Питајте њих. И сви ми, директори, нећемо остати у КОЛУ, а они ће остати? Тако ће да буде и са следећим директором. Кааква чврста рука?! Богданка Ђурић је била чврста рука, па? Шта мислите, зашто редитељ Владимир Лазић није остао у КОЛУ као уметнички директор, кад је био пристао? Зато што у КОЛУ не може да се ради од оних који све знају, а немате одговарајуће службе.
И на крају и сама сам демотивисана. Радила сам ујутро од 4 па до поноћи у КОЛУ, јер - како би се оволико урадило.
Овде је сад писало о мојој демотивацији, али да не гушим :)
Само упутите надлежне инспекцијске органе да провере моје и њихове наводе и предузмите мере против оних који урушавају КОЛО. Ако сам то ја, нека ја будем прва. Ако је то неко други – онда је то неко други. То је једини спас за КОЛО. И пошаљите ове у пензију. И то је све. А после полако. И сами сте рекли да је то трка на дуге стазе.
Срдачно,
Весна Николић
ПС Ако фали неко слово, то је зато што журим да Вам ово предам, па да се и ја мало одморим. Тако ми је потребан предах, да немате појма"
7.2. КОЛО има видеотеку. Преснимљени су сви снимљени материјали које смо могли да нађемо. Чак и прве снимке КОЛА Жоржа Скригина.
7.3 КОЛО има аудио записе пренете на ЦД са старих трака које су се вукле по тавану и сад су, ето, спашени.
7.4 КОЛО данас има све трајне радио снимке на ЦД-у. Тога није било до јануара ове године.
7.5 Коло сада има пописане све кореографије које су се икад играле у КОЛУ. Тога није било. То је све реконструисано.
7.6. КОЛО има пописан и расписан сав активни нотни материјал. Пасивни још чека, закључан и обезбеђен. Мора да се ангажује стручњак да то среди. Дотле нисмо стигли.
8. КОЛО није имало Правилник о заштити здравља запослених, а било је дужно да то има, јер запослени имају бенифицирани стаж. Данас КОЛО једино у овој земљи, у култури наравно, има налаз релевантне институције (Институт из Ниша) о следећем:
8.1. о обавези редовних периодичних прегледа играча и како треба играч да буде здрав да би се професионално бавио овим послом; То од сада Министарство мора редовно да плаћа.
8.2. о обавези Министарства да додатно надокнађује исхрану према категорији играча (све то пише како и колико, али ја то нисам имала коме да презентујем, нико са мном о томе није хтео да разговара у Министарству док не дође нови Секретар)
8.3. о обавези Министарства да сваке године плати рехабилитацију запосленим играчима, јер им се тежина посла налази на листи најтежих, на другом месту, одмах иза кесонаца (а испред рудара, па тек онда дођу сви остали. Тако су ми бар објаснили стручњаци из Института. А њих је ангажовао ПИО фонд о свом трошку)
(Овај модел бриге о здрављу играча је користан и за Народно, као и свако друго позориште где има балета, а и обавезан је по закону. Једино што нико о томе није до сада водио рачуна. Било би добро на једном заједничком састанку са управницма позоришта презентовати ове налазе Института, јер је огроман искорак у организацији рада у области сценске делатности. Тако до сада није рађено. То мора да се унесе и нови закон о позоришту)
9. КОЛО није имало решења о раду запослени на неодређено време, нити су се запосленима издавале обрачунске листе.
У КОЛУ су се делиле плате пре мог доласка тако што се цела маса новца добијена од Министарства за културу делила према непостојећим критеријумима, па су млади играчи добијали плате као приправници са умањењем од 30%. То је трајало годинама, као да се може бити приправник годинама, а група људи је примала плате колико је хтела. Новица Антић ме је, још прошле године, послао у Финансијску полицију, где су ми рекли да уколико ти млади играчи туже КОЛО, Министарство би морало да им надокнади заосталу исплату, а оно, Министарство, толики новац вероватно у том тренутку нема, тако да је најбоље не потезати поступак код финансијске полиције тада, него прекинути са тим и почети са радом како треба, па касније поднети кривичне тужбе код других надлежних органа. Ако се томе додају и “мртве душе” које у КОЛУ нису биле запослене, а новац се делио на овај начин како сам описала, онда се може замислити шта сам ја све преживела док то нисам довела у ред. То су биле претње телефоном, завртање руку, отворене претње пријављене МУП-у који није реаговао, увреде најразличитијег типа (“Она је сатаниста, нема школе, лечила се у “Лази Лазаревићу”, баје тамјаном, она је прљава, јури младе мушкарце итд. Рад у сали је прекидан, млади играчи су редовно тровани дезинформацијама о раду директора, правила се помутња, а ја сам ћутала, трпела, плакала због физичког насиља које сам трпела, док све то нисам довела у ред. Сама сам обрачунавала плате, чекала колима благајницу испред ЗОП-а и враћала је у КОЛО као у криминалистичком филму. Зато сте ме гледали уплакану, уморну и тешку.).
10. КОЛО нема уговор о коришћењу простора и стално је изложено милости и немилости управи “Браће Стаменковић”
КОЛО је тражило да се питање простора регулише. Добило је званичан акт од Скупштине града да то не може да се учини у овом тренутку, јер траје судски процес између Скупштине града и НУ “Браћа Стаменковић” већ 10 година. КОЛО о томе није имало никакву документацију. Сад има комплетну (а и то је требало наћи (!).Од КОЛА ту ништа не зависи. КОЛО само трпи последице, јер је “Браћа Стаменковић” укидао грејање, воду и струју кад год је хтело од КОЛА да узме више пара, без аргумената, тако да смо радили у хладном, а преко зиме сам дала играчима мањи распуст, јер није могло да се ради од хладноће. Прозор моје канцеларије је био окован ледом, буквално. Наручила сам експертизу код Удружења енергетичара Србије и кад су они написали да нам “Браћа Стаменковић вишеструко наплаћује грејање, умирили су се. То није никакво трајно решење. Али, ето, предузета је и та правна радња)
11. Примила сам у стални радни однос све који су заслуживали, а који су годинама трепели због свог незаштићеног положаја. Закон о раду у државним органа предвиђа контролу рада на свака три месеца, па им стални радни однос ништа не значи ако не буду добро радили. Тога се они плаше.
При свему овоме ваља имати на уму да нисам затекла правника у КОЛУ кад сам дошла, да нисам могла да се упишем код суда као директор, па тиме нисам могла ни да депонујем потпис и ангажујем неког правника са стране и нисам имала Управни одбор. Била сам сама самцијата и све је то доведено у ред.
Финансије КОЛА
11. КОЛО није имало процењену имовину. Чак ни евидентирану! КОЛО није водило материјално књиговодство, а има имовину, за мене непроцењиве вредности, јер КОЛО игра у оригиналним ношњама
Урађен је ванредни и редовни попис. Формирана је комисија за процену и уведено је материјално књиговодство, са улазом и излазом, уведен је и систем реверса.
12. КОЛО је давало у пазакуп просторије (салу) трећим лицима и није евдентирало улаз и излаз пара
То је укинуто.
13. КОЛО је имало Дечји и Омладински студио. Новац се није адекватно евидентирао.
Омладински студио је укинут зато што је КОЛО морало да да на коришћење велику салу КУД “Ђока Павловић” увече, а КУД “Ђока Павловић” пет пута недељно пре подне давао КОЛУ малу салу, како би КОЛО вежбало истовремено у две сале. Плус је уступило КОЛУ једну музичку просторију за певање. Практично је једино КУД “Ђока Павловић имао разумевање за муке које КОЛО има са простором. (За Министарство културе је интересантан податак да КУД “Ђока Павловић плаћа закуп просторија око 130.000 месечно. Та чињеница јако много говори о функцији овог “народног универзитета”)
Иначе тај укинути Омладински студио није био ни довољно дефинисан, нити је имао довољан број играча и није био исплатив. То не значи да га не треба осмислити, али не у овим просторним околностима. Док је трајао, уведен је ред у финасијама везаним и за Дечји студио и за Омладински ансамбл. Да тада се није знало где се новац трошио, а уплаћиван је у кешу.
14. КОЛО нема приходе од сопствене зараде, јер нема сталну сцену.
14.1. На сатанку са Александром Јовићевић договорено је да КОЛО пронађе адекватну салу за перманентно приказивање концерата док не буде имало своју зграду. Планирала сам да се од септембра то и догоди.
14.2 КОЛО није добило од Министарства културе сагласност за измену Статута којом је била предвиђена додатна делатност прављења и продавања аудио и видео материјала, као и израду и изнајмљивање играчких костима. Писмено је о томе обавештено. Ја то не разумем. Како ће се прећи на тржишне услове рада у култури, ако се спутава самофинасирање? Ја сам овог месеца примила 15.000 динара плату, а имала сам 9.000 када сам дошла. Могла сам да зарадим и за себе и КОЛО, да ми је то омогућено. КОЛО може страшно да заради, али му се морају омогућити правне и просторне претпоставке. А кад заради, онда може и да плати кадрове, да прави програме, да пропагира традиционалну културу. Овако, не може ни да се прехрани, а камо ли да се развија.
15. КОЛО је имало примитивно књиговодство, ручно, непотпуно
Данас КОЛО има компјутерски програм за вођење књиговодства. Раднице и финансијској служби се полако обучавају и то ће све бити у реду. Било је страшно што КОЛУ није имао ко да уради завршни рачун, па је једва нађена агенција која је за ситне паре, видећи у каквим смо недаћама, то урадила за КОЛО. Што би се рекло, како да радиш кад немаш с ким и немаш чим.
16. КОЛО је почело да продаје своје концерте и покрива само трошкове извођења. Још увек нема зараду.
17. КОЛО још увек прима дотације за “мртве душе” од Министарства за културу, али их не троши. Тако да на рачуну има јако много пара, али не сме ненаменски да их троши. Ваљало би их, уз сагласност Министарства за финансије, пренаименовати. КОЛУ је тако потребан новац, а он стоји на рачуну заробљен. О томе је разговарано на састану са Г-ђом Јовићевић са члановима Управног одбора КОЛА и то треба разрешавати.
Маркетинг
17. КОЛО то уопште нема. Није интересантно за медије. Нико неће, од људи који би могли да подрже КОЛО, да дође на концерте. Направљена је нова папирна коренспонденцијска колекција КОЛА. Није све одштампано, јер није било пара, али ће бити, јер је пола урађено. Све има своје време. КОЛОве касете се продају свуда по свету без икакве надокнаде КОЛУ. Чекала сам прво да се постави нови директор ПГП РТС, а онда су ме припреме за Аустралију одвојила од тог посла. КОЛО нема добре фотографије, проспекте. То тек треба да се ради. Али није било ни програма. Шта да се слика? Није било ни пара. Недостаје служба за маркетинг. Све смо сами радили. Зато ми је било потребно да ови стари оду у пензију, да направим тим од младих људи који ће да воде кућу. А то се отегло.
Технички услови
18 КОЛО нема адекватне просторије
Ту мора држава да помогне КОЛУ.
19. Постојеће просторије је КОЛО
19.1. окречило
19.2 увело уземљење да људи не изгину у купатилу
19.3. опремило противпожарним апаратима
19.4 набавило намештај. КОЛО није имало столице! Видели сте. Сад не бисте препознали КОЛО. У купатилу има тепиха, мало, али ето да не стоје боси. Знате колико је потрошено пара за намештај за цело КОЛО? Око 90.000 динара или 3.000 ДМ у оно време. За цело КОЛО. То је требало наћи.
19.5 уређене су гардеробе. Све стоји као под конац и блиста..
20. КОЛО нема возило (а живи од транспорта, јер нема салу).
Користи се такси, изнајмљују се камиони, аутобуси и то је највећа ставака у трошковима
21. Купљени су видео и ЦД плејер
Играчи су наизменично доносили од куће видео апарат, па кад су се посвађали, купила сам од првих пара неку шклопоцију, тек да има.
22. КОЛО има (пра)стари тонски и светлосни парк. То КОЛУ треба зато што путује, а ситуација у Србији, што се тога тиче, рђава.
22. Купљена је опрема за играче:
22.1 тренерке, мајице, пешкири, лежаљке за партерске вежбе
22.2 купљена је комплетна шминка. До сада су играчи користили своју приватну шминку. Нешто је добијено и од спонзора
22.3 неке играчке ципелице су поправљене. Треба да се купе нове, јер се ове распадају, а у њима се игра и у сали и на сцени (Призрен и Врање, на пример)
23. Купљена је опрема за оркестар:
23.1. све жице и то два пута годишње
23.2 оправљено виолончело (кобилица)
24.3. направљена је пресвлака за контрабас (то је баш било скупо)
24.4 направљена је нова кутија за гитару
24.5 направљени су нови пултови за ноте (15 комада)
24.6 направљене су фацикле за ноте за сваког музичара
24.7 сређена је нототека, како су чланови оркестра тражили
Шта фали?
Костими за оркестар. Људи користе своје приватне ствари на сцени. И простор. Видели сте где раде.
24. Најважније!
24.1 Први пут у историји КОЛА сви костими су очишћени новом сувом тенологијом и заштићени су од пропадања до последње туфне. За то су купљени конци, материјали, офингери, кесе, торбице, трачице, цветови, класје. Поправљена је машина за шивење. Купљена је пегла. Све то КОЛО није имало.
24.2. набављени су неки оригинални делови ношње
24.3. набављен је накит.
24.4. оправљени су опанци, ко зна колико! Све је то било шупље и подерано.
Да ли је КОЛО за све ово тражило паре од Министарства? Не. Није било потребе. Пословало се домаћински. Није се више крало. Зато не ваља директор КОЛА! Урадити комплетну реконструкцију костима без динара дотација, за мене је нормална појава поштеног рада.
Цео Ансамбл је прошао кроз лекарске прегледе (12 специјалистичких прегледа), али није могла да се оцени радна способност, јер КОЛО није имало правилник о томе. Сад има, платило је, па је урађен. Такође није било потребе да Министарство за то издваја новац.
Програм
25. ПЕТ ПРЕМИЈЕРА и један затечени програм:
25.1.Вински програм (погледајте касету) Наручни програм из Сремских Карловаца, а продат је још Смедереву, Вршцу, Александровцу. Министарство је платило за извођење тог програма у Босилеграду
25.2.Солунски програм (Спектакл у Сава центру какав Београд није видео. КОЛО је играло, певало и – глумело. Погледајте касету) За тај програм је урађено 20 (!) нових аранжмана и композиција уз материјал из САНУ, са 130 извођача (учествовала су и деца и глумци и професори музичких школа и солисти других хорова)
26.3. Путовање (сценско уобличење програма КОЛА спремано за Аустралију);
26 4. Класичн програм (Можда би то неко рекао да није премијера, али кад сам дошла у КОЛО, стил је до те мере био упропашћен, а ансамбл тако неуигран и немотивисан да сам ангажовала на 7 месеци професорку Балетске школе Лујо Давичо Г-ћу Светлану Слијепчевић да их доведе у ред и Г-дина Михајла Кузмановића да ми помогне око тих уметничких програма) Кад су им се уговори завршили, предали су ансамбл новом младом шефу играча. Сад могу мирне душе да Вам кажем да је то један светски ансамбл. Гледала сам у Аустралији чудо невиђено. То је ансамбл у рангу Ривер Денса. Најбоље је да се уверите сами.
26.5 Дечји концерт. То уопште нећу да описујем, јер је то најдрагоценије у КОЛУ
26.6 Одјеци векова (затечни програм камерног типа са потпуно новим приступом, чак би се могло рећи и храбрим, на тему најизворнијег певачког и музичког израза, са групом певача. Сценски је то врло слабо, јер овакво трагалаштво раније није подржавано, а сад је било запостављано због наручиваних програма. Али је извођено: неколико пута у Етнографском музеју и у Кањижи, од новца који је преостао од Босилеграда)
27. Снимљен је ЦД са Винским програмом и дечјим духовним песмама из 13 и 14 века.
(Дечји студио је распродан. Нема више ко га не тражи, само што се то не зна и то највећој мери плаћају и подржавају родитељи. Коло само омогући једном годишње Коларац за јавни час и то је све. Заиста је то највредније у КОЛУ, јер без деце и континуитета који они одржавају нема традиције, нема ко да пренесе. Посебан извештај треба направити где су све наша деца наступала)
28. Направљена је турнеја по Србији ( Кучево, Неготин, Зајечар, Пирот, Крушевац, Трстеник, Чачак)
29. Направљена је интерконтинентална турнеја (Аустралија)
30. КОЛО је дочекало и било домаћин:
30. 1. Управи бугарског државног ансамбла “Филип Кутев”
30. 2. Управи македонског државног ансамбла “Танец”
30. 3. Целом грчком ансамблу "Дора Страту" КОЛО је приредило вечеру (за 94 људи). Све то без пара из Министарства културе, а са позивима на сарадњу.
Све то без икаквих посебних дотација из Министарства.
Шта у КОЛУ не ваља?
1. Увођење реда, јер то некима није одговарало. Паре су се наменски трошиле и ником није било загарантовано радно место.
2. Даље, није ваљала моја усамљеност у том настојању, моја блага и упорна природа.
3. Нису ваљале претње, увреде, крађе (3 мобилна телефона, на пр. из мушке гардеробе), физичко насиље, на које је МУП остао нем.
4. Не ваља ниска школска структура и амбиција неких Колаша. Не можете ви да објасните једном електро-заваривачу да не може да буде директор маткетинга. Значи – фали тим, а за то је потребно да се КОЛО ослободи нерадника. То је оно чега се они сада боје. Шта мислите зашто су петицију потписала деца коју сам примила на аудицији у јануару? Зар мислите да они мене знају и могу да оцене мој рад? Зар мислите да они знају за ово што сам Вам написала? Не знају, наравно. Да ли су они под притисом ових старих који смењују све директоре редом? Позовите на разговор Милета Поповића и Богданку Ђурић, претходне директоре КОЛА, па ћете чути за њихову муку са истим људима из КОЛА. У КОЛУ је манир да се блате директори, да се узнемиравају ноћу телефоном, да им се прети. То је већ пети пут опробан сценарио. Питајте њих. И сви ми, директори, нећемо остати у КОЛУ, а они ће остати? Тако ће да буде и са следећим директором. Кааква чврста рука?! Богданка Ђурић је била чврста рука, па? Шта мислите, зашто редитељ Владимир Лазић није остао у КОЛУ као уметнички директор, кад је био пристао? Зато што у КОЛУ не може да се ради од оних који све знају, а немате одговарајуће службе.
И на крају и сама сам демотивисана. Радила сам ујутро од 4 па до поноћи у КОЛУ, јер - како би се оволико урадило.
Овде је сад писало о мојој демотивацији, али да не гушим :)
Само упутите надлежне инспекцијске органе да провере моје и њихове наводе и предузмите мере против оних који урушавају КОЛО. Ако сам то ја, нека ја будем прва. Ако је то неко други – онда је то неко други. То је једини спас за КОЛО. И пошаљите ове у пензију. И то је све. А после полако. И сами сте рекли да је то трка на дуге стазе.
Срдачно,
Весна Николић
ПС Ако фали неко слово, то је зато што журим да Вам ово предам, па да се и ја мало одморим. Тако ми је потребан предах, да немате појма"
